Догађања‎ > ‎

Текст са конкурса фонда Иван Радоњић "Лето" од Јелене Николић

поставио/ла Karlovacka gimnazija 22.08.2017. 07:06

ЛЕТО

Тог лета, Јарамију се чинило да савана никад није била пространија. Сунце је падало по њему. Ходао је кроз спаљену траву босим ногама, а она га је мило грепкала по већ незнатним ожиљцима.

Под руком је носио грамофон.

Ушао је у колибу и скоро да је узвикнуо поздрав. Но, схватио је да за тим још нема потребе. Стигао је први.

Чинило му се да ваздух унутра мирише исто као пре нешто више од пола века, само са мало трулежи. Док чека, решио је да се позабави кућом.

Ваздух је постајао хладнији. На грамофону је свирао џез.

Тог лета Јарамију су антилопе изгледале никад брже. Неколико пута је пожелео да пође за њима, да удахне целу равницу, али, бојао се, одлутао би далеко и они би могли отићи уверени да он никада није ни свраћао кући. Зато је у сумрак седео на прагу и дељао фигурице од дрвета.

Неколико пута му се учинило да их види како долазе наспрам горућег афричког сунца. Ипак, то се само тугаљиво светло саванског сутона поигравало са његовим чежњивим очима.

На грамофону је свирао џез.

Лето је бивало све топлије, а онда све хладније. Јарамију се учинило да та свежина продире кроз његова прса, но знао је да они увек поштују договор. А овај је био стар нешто више од пола века.

Земља је мирисала много боље него што се сећао и то га је остављало без даха док му је срце убрзано лупало, чини се, у ритму бубњева из прошлости.

Тог лета, у освит двадесетог века, Јарами је био једини који је прешао праг те колибе. Међутим, договорили су се да ће се срести овде и он није превише бринуо. Зато је још дуго седео на прагу са саваном у плућима и пожаром афричког сутона у очима.

А на грамофону је свирао џез.

 

                                                                                                                Јелена Николић

Comments