ОД НАС ЗА СВЕ


    Знате ли откуд јорговани у Србији? Још у давном 13. веку краљ Урош I Немањић посадио их је дуж долине реке Ибар како би дочекао своју будућу жену, Јелену Анжујску. Хтео је да јe јорговани подсећају на родну далеку и лепу Провансу. И тако ово предивно цветно дрво стоји и данас, да нас подсети да све у чијем је корену љубав остаје заувек...

    Памтиће се овај петак, 4. април 2014, али не по датуму, заправо неће се ни знати да је био петак, али ће оно што смо урадили тога дана остати још дуго.

    Ми, одељење IV2, са нашом разредном Сандром Урбан и неколицином пријатеља, посадили смо јорговане. Ово смо хтели још од прве године, али смо, симболично, остварили ове последње, захваљујући првенствено Микици Симић, која се највише потрудила да сe жеља претвори у стварност. 

    Верује се да је љубичасти јоргован симбол прве љубави, а бели младалачке невиности. Посадили смо их девет, ушушкали, залили. Кажу да број 9 симболизује дух, душу, истину, изазове у потрази за мудрошћу и да је начело универзалне љубави.

    Зашто до сада у Карловачкој гимназији није било јоргована које њени ученици у сузама дозивају сваког маја? Не знамо, али смо се потрудили да ту велику неправду исправимо. Ми смо их, помало попут краља Уроша I, посадили из љубави, да наше будуће генерације подсећају на оно шта јесу и шта треба да буду. Нека знају да је један карловачки ђак све оно што његов јоргован представља. Јорговани нека красе сваког пролећа нашу већ прекрасну школу. Нека скривају и нека спајају. Само нека се неко сети да их залије с времена на време, ако наступи неко дивно пролеће без капи кише.

    Када за много година неко друго IV2 буде седело у дворишту и посматрало те исте јорговане, неће знати ко их је посадио и када. Неће знати јер то није ни најмање важно. Важна је љубав коју шире заједно са својим дивним мирисом. Важан је дух који ће заувек сијати из њих.

Лана Добрић, IV2

Фото: Сандра Урбан и Ана Глигоријевић