Untitled‎ > ‎

Пета преводилачка колонија на енглеском језику, 22-24.03.2013.

поставио/ла Karlovacka gimnazija 19.04.2013. 05:01
У петак, 22. марта ове године, са почетком у 18.30 часова,  у Свечаној сали Карловачке гимназије пригодним програмом обележен је почетак рада пете (а треће међународног карактера) Преводилачке колоније. Преводилачка колонија, коју Карловачка гимназија организује у сарадњи са Одсеком за англистику Филозофског факултета у Новом Саду, једина је, за сада, такве врсте у нашој земљи. Састоји се од неколико радионица – за књижевно и стручно превођење, симултано и консекутивно превођење, као и превођење  за потребе филма, а обрађује се и примена нових информационих технологија у превођењу. Циљ је да се ученици у пракси упознају са свим сегментима превођења, као кључног аспекта учења страних језика. На овогодишњој колонији, која je трајала три дана (петак, 22, субота, 23. и недеља, 24. март), учествовали су, поред наших ђака и професора и гостујућих професора са Филозофског факултета (који су водили радионице), и гости - ђаци и професори - из наших братских гимназија из Темишвара и Републике Српске,  као и  из ваљевске и београдске Филолошке гимназије, новосадске гимнзије „Јован Јовановић Змај”, зрењанинске, панчевачке и сремскомитровачке гимназије. На приредби којом је обележен почетак рада овогодишње Колоније су, поред нашег хора (под диригентском палицом проф. Растка Павлова), учествовали и наши бивши ђаци Јована Ристић, Милена Ракић, Мила Стричевић, Тамара Тороман, Петар Живковић, Милош Бероња, Стеван Тошић… а за конферансу је, као и протеклих година, био одговоран колега мр Милан Ђуришић. Свима њима дугујемо велику захвалност за једно дивно сценско-музичко искуство.

 Предавачи и руководиоци преводилачких радионица спадају у ред изузетних стручњака у својим областима: мр Рандал Мејџор (Randall Major) активно учествујe у креирању едиције Српска проза у преводу коју издавачка кућа „Геопоетика“ из Београда издаје у сарадњи с Министарством културе Републике Србије. Захваљујући овој едицији и врло квалитетним преводима, савремена српска књижевност почиње да заузима своје место у савременој европској књижевности. О квалитету преводилачког рада Рандала Мејџора  сведочи и  прошлогодишња награда иностраном преводиоцу ПЕН удружења, као и номинација за награду IMPAC Dublin, књижевну награду за дело из целокупне двогодишње продукције на енглеском језику у свету. О успешном бављењу књижевним превођењем др Иване Ђурић Пауновић сведоче најважније националне награде  које су јој додељене из ове области („Милош Ђурић“, Нолитова, Друштва књижевника Војводине, „Гордана Б. Тодоровић“), као и вишегодишње искуство у настави књижевног превођења од кога су корист имале бројне генерације студената Англистике новосадског Филозофског факултета. Мухарем Баздуљ је веома успешан романописац, песник, есејиста и преводилац из Босне и Херцеговине који своја дела објављује у Србији,  Босни, Хрватској, и који је превођен на десетак језика (енглески, немачки, словеначки, италијански, француски, холдандски...). Дипломирани је англиста и његово искуство писца и преводиоца може пружити специфичан увид у проблематику с којом се суочавају како преводиоци тако и писци при објављивању својих дела на стране језике. Учесници колоније  имали су јединствену прилику да о књижевном превођењу сазнају из прве руке, од некога ко преводи дела других аутора и чија су дела превођена на стране језике.

Њих троје су били задужени за књижевно превођење, а кратак опис радионице који следи дао нам је колега Рaндал Мејџор:

This part of the Workshop was offered in two parts on Saturday, with an additional hands-on session on Sunday. The first part dealt with the differences in the conceptualization of time and the use of tenses in Serbian and in English. Whereas Serbian writers tend to easily switch between tenses in order to add a sense of “immediacy” to their texts, English writers and translators seem to be more constricted in their tense shifts because of the rules related to the sequence of tenses. This was shown through examples of translations of the texts of famous Serbian authors containing the “historical present” or the aorist, where the translators routinely shifted the entire text into the past tenses. The participants came up with a wide range of questions related to the difference in tense usage in the two languages. The second part of the Saturday session dealt with the translation of poetry. Muharem Bazdulj offered interesting ideas about using all possible resources in the BCS language sphere in order to facilitate the retention of rhyme scheme and meter in the translation of poetry from English into Serbian.

On Sunday, March 24th, we put into practice the theoretical part we had done on Saturday. The students were asked to translate a short text by Danilo Kiš from Serbian into English; working together and discussing possible translations, we came up with numerous possible versions in the three groups. The students were very cooperative, interested in the material and, within a friendly and relaxed atmosphere, shared their solutions and ideas.

 Мр Борислава Ераковић бави се теоријом превођења (Translation studies) која још увек спада у недовољно заступљене области у изучавању преводилаштва код нас. Њен магистарски рад бавио се теоретским аспектом превођења, и учесници колоније могу имати велике користи од практичне примене неких теоријских принципа на примерима из стручног превођења, као једне захтевне и специфичне врсте овог посла.

У оквиру ове радионице представљене су кључне карактеристике тржишта рада за преводиоце у Србији. Ученици су стекли увид захтеве најважнијих послодаваца данас у погледу очекиваног степена образовања преводилаца, врсте студија и конкретних језика којима је потребно да владају као и на ком нивоу. Сазнали су и како се креће обим тражње у последњих неколико година, врстама текстуалних задатака мимо посменог превођења које преводиоци обављају, условима рада у различитим делатностима, као и из којих привредних грана и којих градова ­­долази највећи број послодаваца. Посебан акценат је стављен на пожељне психолошке и психофизичке карактеристике стручних писмених и усмених преводилаца.

Другог дана радионице, уз помоћ бивше ученице Карловачке гимназије, а сада студенткиње треће године студија  англистике, Јелене Санадер, полазници радионице опробали су се у преводу антрополошког текста о Хопи Индијанцима. Полазници су истраживали културолошке појмове (pueblos, Bahanna way, hopification, Hopi) и дискутовали о жељеним кључним одликама текста који је требало да настане као резултат превода.

 Мр Александар Кавгић је учесницима Колоније пренео део свог искуства у раду с употребом информационих технологија као испомоћи у преводилачком послу. Његов рад са студентима мастер студија на Филозофском факултету у Новом Саду, у великој мери је допринео проширењу њихових знања из ове области, као и побољшању квалитета рада на преводима.

У радионици коју је он водио ученици имали прилику да се упознају са разним врстама аудиовизуелног превођења, да би се затим усредсредили на титловање, где су били упознати са општим принципима и стандардима титловања, техничким и просторним ограничењима које титлова намећу преводиоце, а такође су сазнали опште принципе реорганизације информацијске структуре реченице које је неопходно обавити приликом превођења. У другом делу радионице ученици су добили практичну демонстрацију кључних функција програма за рачунарски потпомогнутог превођење, а такође су имали и практичну демонстрацију израде титлова.

 Радионицу за симултано превођење водио је ове године колега Небојша Пајић, професор енглеског језика и књижевности наше Гимназије, који се овом граном превођења и професионално бави.

 У недељу, 24. марта, свим ђацима-учесницима на Колонији подељени су, уз мале mementos и сертификати о учествовању, a накнадно су добили и препоруке карловачке Канцеларије за младе, веома корисне за добијање разних стипендија.

 Одржавање овако конципиране Преводилачке колоније је вишеструко корисно: популарише се један од кључних аспеката учења страних језика, ученици имају прилику да се у пракси упознају са свим облицима превођења и практично примене своје знање језика. Рад и дружење ђака и професора током три дана на овој колонији посебно су искуство, a доприносе и тешњој сарадњи Гимназије и Факултета, што је, с обзиром на сврху Карловачке гимназије, оно чему бисмо требали да тежимо.

 

Last but not least, и овогодишња Колонија одржана је под покровитељством општине Сремски Карловци и Владе Покрајине Војводине, без чије помоћи успешна организација једног оваквог догађаја не би била могућа.

 

                                                                                                                    Слободан Косановић, професор енглеског језика

 

 

 

 

 

 

Comments